" и стари се сјећа ратних времена.
Да би данас било боље, они су потурали своја плећа.
Газили хладне ријеке, јели кору с' дрвећа."
Када чујем ове стихове "Забрањеног пушења", погледам у Перу и замишљам његове двије борбе: једну у хладним и влажним рововима, и другу да без погинуле жене (међу првим жртвама ратних дејстава у Сарајеву) подигне два сина. И изборио се, хвала Богу. Само, бојим се да нама данас није дошло то боље вријеме. Можда те не шаљу на Голи Оток због изговорене ријечи али слобода говора је и даље мисаона именица. Модерна инквизиција ће тако без страха од санкција органа реда и закона да упућује телефонске позиве усред ноћи, крстари градом у потрази за оним што шири "јерес". Двадесет први вијек ? Можда су бројке 1 и 2 замијениле мјеста у овом случају. Универзална повеља УН-а о људским правима у Источном Сарајеву не важи. Ни Устав РС. Овдје се игра по правилима уливања страха свима који мисле другачије или износе сурову (по неке) истину. Да ли су се Перо и многобројни његови саборци борили за то ? Чисто сумњам да су избјегавајући метке и гранате, замишљали да ће њихови потомци из подрума и заклона морати опет да стријепе. Али за сва наша, или њихова, сагрешенија постоји један већи и праведнији суд. Тај судија види и чује што многи не желе или не смију. А шта је са нама који не знамо да шутимо ? Па носимо мало тежи крст и морамо бити спремни на све увреде и понижења. Сами смо изабрали свој пут - исправан пут. И чекамо правду која јесте спора али увијек дође. Одох да замијеним Перу на стражи.
Да би данас било боље, они су потурали своја плећа.
Газили хладне ријеке, јели кору с' дрвећа."
Када чујем ове стихове "Забрањеног пушења", погледам у Перу и замишљам његове двије борбе: једну у хладним и влажним рововима, и другу да без погинуле жене (међу првим жртвама ратних дејстава у Сарајеву) подигне два сина. И изборио се, хвала Богу. Само, бојим се да нама данас није дошло то боље вријеме. Можда те не шаљу на Голи Оток због изговорене ријечи али слобода говора је и даље мисаона именица. Модерна инквизиција ће тако без страха од санкција органа реда и закона да упућује телефонске позиве усред ноћи, крстари градом у потрази за оним што шири "јерес". Двадесет први вијек ? Можда су бројке 1 и 2 замијениле мјеста у овом случају. Универзална повеља УН-а о људским правима у Источном Сарајеву не важи. Ни Устав РС. Овдје се игра по правилима уливања страха свима који мисле другачије или износе сурову (по неке) истину. Да ли су се Перо и многобројни његови саборци борили за то ? Чисто сумњам да су избјегавајући метке и гранате, замишљали да ће њихови потомци из подрума и заклона морати опет да стријепе. Али за сва наша, или њихова, сагрешенија постоји један већи и праведнији суд. Тај судија види и чује што многи не желе или не смију. А шта је са нама који не знамо да шутимо ? Па носимо мало тежи крст и морамо бити спремни на све увреде и понижења. Сами смо изабрали свој пут - исправан пут. И чекамо правду која јесте спора али увијек дође. Одох да замијеним Перу на стражи.
Нема коментара:
Постави коментар