Косово је најскупља ријеч, рече Матија Бећковић. Бар би требала бити. Плашим се да се сврстала у низ отрцаних фраза и клишеа који се користе по потреби. Данас свако узима себи за право изговорити име свете земље, мјесто нашег страдања, наше части и поноса. Ријеч, све остаје на ријечи. Можда сам превише субјективан због осјећања које сам доживио обилазећи енклаве са српским живљем јужно од Ибра па ми сметају разноразни говорници и "заштитници" Косова и Метохије. Тако они оптужују владајућу структуру у Србији за издају јужне покрајине, кличу Лазару и Милошу, куну се и проклињу. А тако мало је потребно да ту љубав према роду покажу на прави начин. Концерту у склопу акције "Срцем за дјецу Космета" у културном центру присуствовало је тек нешто око педесетак људи. Нико од представника локалних власти (а сви су уредно позвани) није се појавио. Није било ни "великих Срба", "националиста", "родољуба". Полупразна сала је одисала реалношћу: ријеч Косово је појефтинила. Ипак сам поносан на своју младу екипу која се удостојила организовати догађај и на све оне који су одвојили мало свог времена и новца да би са образом могли отићи на Космет и помоћи малишанима у Гораждевцу, Бањи, Великој Хочи... Мало нас је али вриједимо ! Укус горчине мијеша ми се са осјећајем поноса. Достојан сам изговорити ту ријеч... Косово ! Била она најскупља или најјефтинија. Још бих само додао оне Његошеве:
"Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?"
А ти малишани у енклавама су прави витезови ! На њих се треба угледати.
"Су чим ћете изаћ пред Милоша
и пред друге српске витезове,
који живе доклен сунца грије?"
А ти малишани у енклавама су прави витезови ! На њих се треба угледати.
Нема коментара:
Постави коментар