"Политичка слобода једног грађанина састоји се у оној мирноћи духа која потиче из спознаје сваког о својој сигурности. А да би се она посједовала, нужно је да устројство друштва буде такво да се њиме осигура грађанима да се не морају бојати других грађана." (Шарл-Луј де Секондат Монтескје)
Нисам ни слутио да ће мој блог "Опрости, извини, знај да никад нећу бити твој" толико узбуркати јавност у Источном Сарајеву. У кратком периоду текст је прочитало више од 1600 људи и ненамјерно је постао нека врста хита. Признајем да сам био спреман на све могуће врсте критика, провокација и пријетњи (којих је доуше и било али у минималном обиму) али сам се изненадио бројем оних људи који су ми директно пружили подршку. Заиста сам био збуњен када су ми људи прилазили на улици и пружали руку са ријечима похвале, звали туру пића за "писца" или пак све оне поруке које сам у протеклим данима добио телефоном и на друштвеним мрежама. Оно што ме највише радује јесте чињеница да су ти људи чланови различитих политичких странака. Исти стисак руке је био и оног из СНСД-а и оног из СДС-а. Идентична је љубав према истини ! Дакле, мој текст није удар на одређену политичку странку као што се покушало представити већ уходаном шемом стварања "непријатеља". Мој једини циљ је био одговорити на све увреде и ружне ријечи које су потекле из "кухиње незнања и неистине". Небројено пута сам рекао како ћу на своја плећа прихватити свако омаловажавање или лаж, али конструисање неистина према раду Удружења грађана "Лига сарајевских Срба" нећу и не могу истрпити. Због те фамозне Лиге сам двије и по године постао скупљач епитета и етикета, плаћених оних или оних. Непријатељ "нумеро уно" РТВИС-а, разних странака, интерсних група. Зашто ? Само зато јер сам кренуо другим путем - путем одрицања за опште добро (?). Неће то они схватити, знам. И не морају. Али морају поштовати моје уставно право на слободу говора и мишљења. И то право ћу искористити за одбрану једне организације која је за релативно кратко вријеме остварила више резултата него читав сијасет других, из буџета финансираних удружења. Хвала свима који су стали "на моју - нашу страну". И Бога ми, није нас мало.
Нисам ни слутио да ће мој блог "Опрости, извини, знај да никад нећу бити твој" толико узбуркати јавност у Источном Сарајеву. У кратком периоду текст је прочитало више од 1600 људи и ненамјерно је постао нека врста хита. Признајем да сам био спреман на све могуће врсте критика, провокација и пријетњи (којих је доуше и било али у минималном обиму) али сам се изненадио бројем оних људи који су ми директно пружили подршку. Заиста сам био збуњен када су ми људи прилазили на улици и пружали руку са ријечима похвале, звали туру пића за "писца" или пак све оне поруке које сам у протеклим данима добио телефоном и на друштвеним мрежама. Оно што ме највише радује јесте чињеница да су ти људи чланови различитих политичких странака. Исти стисак руке је био и оног из СНСД-а и оног из СДС-а. Идентична је љубав према истини ! Дакле, мој текст није удар на одређену политичку странку као што се покушало представити већ уходаном шемом стварања "непријатеља". Мој једини циљ је био одговорити на све увреде и ружне ријечи које су потекле из "кухиње незнања и неистине". Небројено пута сам рекао како ћу на своја плећа прихватити свако омаловажавање или лаж, али конструисање неистина према раду Удружења грађана "Лига сарајевских Срба" нећу и не могу истрпити. Због те фамозне Лиге сам двије и по године постао скупљач епитета и етикета, плаћених оних или оних. Непријатељ "нумеро уно" РТВИС-а, разних странака, интерсних група. Зашто ? Само зато јер сам кренуо другим путем - путем одрицања за опште добро (?). Неће то они схватити, знам. И не морају. Али морају поштовати моје уставно право на слободу говора и мишљења. И то право ћу искористити за одбрану једне организације која је за релативно кратко вријеме остварила више резултата него читав сијасет других, из буџета финансираних удружења. Хвала свима који су стали "на моју - нашу страну". И Бога ми, није нас мало.
Нема коментара:
Постави коментар