За кафанским столом се може чути свега и свачега. Сви су политчки аналитичари и врсни познаваоци друштевних токова. Прегршт идеја, критика и пројеката за побољшање животних услова. Револуција на помолу. Али када конобар донесе рачун и када се изађе из задимљене просторије, распрши се и посљедњи пламичак воље за промјенама.
Источна Илиџа - општина у којој СДС, тачније једна од интересних група у оквиру некадашњег националног покрета са почетка деведесетих година прошлог вијека, влада скоро пуне двије деценије. Створен је утисак да су се и сами уморили од улоге "предводника народа". Буџет је некад био дупло већи од сусједне ИНС, сада су улоге замијењене. Ресурси су потрошени, и корист добија само мала, одабрана, групица на врху. Наравно, не треба заборавити ни сателите - ПДП (на чијој сам листи и ја био некад, да ме не би прозивали да то кријем) и симпатична екипа Зоке Трапаре, за коју не могу поуздано да кажем којој странци тренутно припадају. са друге стране јалови СНСД, изморен унутрашњим превирањима и без лидера. заједно са читавом плејадом малих странака, они као опозиција чврсто држе своје позиције. Неспремни да преузму улогу замајца промјена. Одговара им да са дистанце посматрају развој догађаја. А шта ја са оном масом младих и перспективних, а остварујем контакте са таквим, који имају потенцијала и воље ? Како су се изгубили у вакууму између плавих и црвених ? Увјерен сам да би кроз неки вид грађанске иницијативе на наредним локалним изборима освјежили тмурно политичко небо, и са два-три одборника могли креирати нови курс наше општине. Суморном котрљању кроз неплодне године убризгали би нову крв.Мислим да је то нужно, само их треба пробудити. Заспали су за столом.
