Брзина свјетлости је ништа у поређењу са брзином ширења трача у Лукавици. И обично то бива по оној народној: човјек прдне а на крају кажу да се уср'о. Сви ми који живимо у овом слијепом цријеву званом Источно Сарајево, морамо бити свјесни и спремни на злураду активност нечијих језика. Тога је било и биће. Уз кафицу, на слави, на утакмици па чак и на гробљу. Народ се храни туђим животима прикривајући сопствене поразе и прљаве ствари. Али мене фасцинира једна појава, сасвим неоубичајена до сада. Трачају људи који предмет свог оговарања можда никад и нису срели у животу. Само су чули да је то тренутно актуелно и да је "ин" надодати покоју лаж на причу. Постоји једна дјевојка, назваћемо је Бјелка, коју лично не познајем (нити она мене) а којој сам постао опсесија. Просто не може да спава, једе, пије, живи без мене. Мора ме споменути бар 12 пута дневно. По Бјелки, моја маленкост је дволична особа, лицемјер, нарцис и злонамјеран човјек. Тако сам, опет по њој, склон да на најгори начин увриједим неке њене блиске пријатеље. Она ме мрзи. Да, мрзи ме и не крије то. Можда бих и ја њу мрзио, да је упознам. Али ја је никад нисам ни срео. Знам само Бјелка има презиме које ми и није баш симпатично. Задивљен сам њеном инспирацијом да свакодневно изађе у јавност са екслузивним сазнањима шта сам ја то рекао о неком. И то ме је тотално изнервирало. Господе, зашто ме Бјелка не контактира да је барем усмјерим како и кога да вријеђа. Класична аматерка ! Али ја нисам себичан и покушаћу да младој дјевојци помогнем у њеном гађењу при помену мог имена: Наиме, Бјелка, да би ме правилно знала мрзити мораш ми увриједити интелигенцију. Ако си глупља од мене, а судећи по твом "раду" јеси, проспи ми неку неповезану шупљу и убјеђуј ме да је то једина исправна теза. Вјероватно ћу те одјебати и ето прилике да стекнеш антипатије. Говори ми неистине, омаловажавај неке моје акције и успјехе, буди љубоморна на мене без разлога. Гарантујем ти да ћу се потрудити да ме не волиш. Овако испада да си потајно заљубљена у мене. Глуми да си ми велики пријатељ па ми забиј нож у леђа. Е то је права ствар. Ту експлодирам и саспем све у лице. Увјерен сам да ће ти бити зло од мене. Тако се то ради, а не да се мучиш измишљати којекакве небулозе. Оне су на климавим ногама и раја ће сконтати да нису вјеродостојне. вапим за тим да се упознамо. Да те научим да ме мрзиш. очекујем да ми се јавиш, драга Бјелка.
Нема коментара:
Постави коментар