Хоћемо ли на кафу у НСРС ?(0,60 КМ)

Данас гледам телевизијски прилог о бифеу Народне скупштине Републике Српске. Фантастично мјесто ! Кафа 60 пфенинга, доручак (двоје јаја, двије фиршле, кромпирићи и салата 3, 50 КМ). Ако волиш луксуз, порција ћевапа 4,50 марака. И таман кад сам се спремао отићи тамо на кафицу и мало замезити - хладан туш: приступ је дозвољен само посланицима и радницима нашег парламента. У наступу бијеса набројао сам им све претке до седмог кољена, ванбрачну дјецу и швалерке. За петака сам се могао изготивити к'о хаџија. Али кад сам разумно сагледао ствари, обузео ме осјећај стида. Уопште нисам размишљао у каквој се ситуацији налазе наши "народни трибуни". Јес' да имају плате од 4-5 хиљада али сметнух с' ума да су се увалили у кредите. Ваља платити рату за нови ауто, викендицу на Јахорини, школовати дјецу по Бечу, љетовати на Сејшелским острвима (чуо сам за њих али не знам гдје се налазе). Па онда ролекси, одијела, ципеле,
мобилни телефони, бунда за ону малу што се виђају са њом викендом. Срам да ме буде ! Осјетим тада неко струјање у крвним жилама, сви ми се молекули узнемирише. Погледам у огледало и имам шта да видим: у одразу Борис Тадић главом и брадом. И чујем неки глас који ми тихо говори: Дадане извини се, извини се... Ево баш сад куцам писмо свим народним посланицима у коме упућујем искрено извињење због грешних мисли. Моје дрско размишљање је заиста непримјерено и није у складу са стремљењима ка евро-атланским интеграцијама (ово задње сам написао онако да би текст био занимљивији). ја ћу пити кафу за 1,20 КМ и нећу се више никад жалити. Часне ми пионирске.