Често ме људи сматрају песимистом и намћором. Ова немирна и несређена времена можда дјелују на мене тако да од муке "оплетем" по свему и свачему. Али у мору сивила, интереса и сплетки изроне тако ЉУДИ. Искрен да будем, сваки пут се позитивно изненадим. Мој први озбиљнији додир са хуманитарним радом био је акција помоћи за породицу Павловић на Кули. Самохрани отац троје малољетне дјеце, инвалид, са мјесечним примањима од 49 марака. Апел Лиге је уродио плодом. Скупило се тада новца, одјеће и хране, али најважније од тога, показало се да људскост проради кад је најтеже. Слиједи акција за Његоша Тадића (на жалост свих нас, мали борац није добио најважнији меч у свом животу).Уз пар дјечака и дјевојчица, мојих пријатеља и наших хуманих суграђана, организоване су рукометна и фудбалска утакмица. Успјела се скупити солидна сума за његово лијечење. Наставили смо. Лига и пријатељи из Синг Синга организују набавку школског прибора за основце. Одличан посао ! И као круна свега (лично, мој највећи успјех) акција "Искреним даром до дјечијег осмијеха". Обезбјеђивање средстава за новогодишње поклоне српској дјеци у енклавама на Косову и Метохији. Пунктови по кафићима, тржним центрима и велики концерт (Црквени хор "Бранислав Нушић" из Косовске Митровице) у дворани Славија. Пуна дворана - пуно срце. Награда ? Они осмијеси малишана Гораждевца, Бање, Осојана...у тренутку када им дајеш поклон. То се не може платити новцем ! На крају, желим да упутим захвалност за "све моје људе", који су се дрзнули да буду несебични. Таша, Ацо, Хелена, Зира, Гатара, Зорана, Весо, Тоша, Даница, Славиша, Ана... и остала многобројна армија оних који имају срце. Поставили смо неке нове стандарде у нашем граду.
Нема коментара:
Постави коментар