8. 7. 2013.

"Мене је тешко волети... бадава"

Легенда каже да сам се у тренутку доласка на овај свијет успио одмах посвађати са бабицом која ме је порађала. Као, нисам био задовољан њеним начином вађења мене из прапостојбине свих људи. Та склоност ка конфликтима ми је дакле је усађена од тог врелог јулског дана "крајем седамдесетих двадесетог века". Али није баш увијек мојом кривицом. Често то буде плод нечије подлости, хињалука или лажи, па се онда ја запалим к'о рафинерија у Броду. А не знам ни да шутим јбг. Ако ми нешто смета -смета ми и ја кажем. Обично мој дрски језик увриједи лик и дјело неког вољеног лидера странке, истакнуту личност или селебритија. Тако ти ја завршим као прва тачка дневног реда Општинског одбора СМКРЗГ-1389 (случајно одабрах ово име за странке које су се бавиле мојим ријечима). Немају преча посла. Иста ствар је и са пријатељима. Рачунајући и праве и ове виртуелне. Чим ти ја видим неко врдање, туш-муш тактите, крене ерупција Етне у мом мозгу. Радије ми реци да сам коњ, папак, идиот или било шта друго него да ми се смјешкаш у фазону кандидаткиња за мис Дрозгометве. Никад ми није било јасно то да се у раји нешто крије. И наравно, наљуте се на мене што рекох да ме то нервира. Шути болан, глуми к'о и сви остали инсани, не буди хајван. Бадава. Љубав нећу ни спомињати. На том пољу ми је Меркур ушао у треће поље Венере па су ми се емотивни аспекти Марса тотално сузили. Нит' ја знам да волим онако како треба, нит' оне мене воле онако како ја хоћу. Заврши се свађом 6 фамилија. Резиме: мене воле само они који морају. Нека им је Бог на помоћи.

Нема коментара:

Постави коментар