Разум у каналу

Сакупио сам 34 животна поена, прошао много тога, лијепог и ружног. Ишао разноразним путевима и стизао до свакојаких циљева. Само до памети никада нисам дошао. Човјек се учи на сопственим грешкама, кажу. Ја понављам једну те исту - не знам сакрити емоције. Ваљда зато често помислим како и нисам човјек већ некаква друга сорта. Хуманоидни октопод на примјер (појма немам зашто ми ова животиња паде на ум). У мене срце к'о пијаца, све на извол'те. Па кад неку заволим, то гужва баш као да је снижење од 50% на наранџе и лимун. И онда ми се смију. И иза леђа и у лице. Дођем им као кловн. А љубав не треба ду буде смијешна, љубав је најљепше осјећање, зар не ? Лијепо је кад мајка воли дијете, отац секретарицу а Раде ја'њетину у Јабланици. Јесам ли у праву ? Зашто је онда смијешно то што ја волим њу ? Је ли моја патетика подстакнута неуспјелом романсом баш толико зачињена хумористичким елемнтима да се не може суздржати од смијеха ? 'Бем ли га, мени уопште није смијешно ово кроз шта пролазим. Волио бих да је не волим. Волио бих да волим Курсаџије и ЗМБТ. Али ја волим њу јбг. И кажу да ће проћи тај осјећај. Можда. У једно сам сигуран: драже ми је на тренутак видјети њене очи од оног повика "ситноооо" два дана прије скидања војничке униформе. То што она мене не воли, то је већ друга ствар. Воли ме у некој паралелној димензији. Мене и запорке код Гојка. Гарант.

Протести у Источном Сарајеву

У јеку диригованих и политички мотивисаних  протеста у сусједном ентитету, јавило ме се много људи са питањима да ли ћу можда ја организовати нешто слично код нас. Наравно, прво сам простудирао праве намјере "гладних радника" и схватио о чему се ради. Нисам од оних који желе да руше, пале и пљачкају, јер овај наш град је ионако сироче ког су многи већ одавно попљачкали (рачунајући и данашњу гарнитуру). А да је народ незадовољан - јесте ! Уз ријетке изузетке, град нам воде апсолутно најгори могући кадрови. То је постава сличнија Монти Пајтоновом летећем циркусу него способној администрацији. Демобилисани борци се искоришћавају по потреби и за гласове, омладина препуштена пороцима, перспектива равна нули. Источно Сарајево као Главни град по Уставу је провинцијска касаба без озбиљних привредних субјеката. Да ли требамо изаћи на улице и протествовати ? Искрено, двоумим се. народ је безброј пута имао прилику да на отвореним листама изабере своје представнике у власти. Небитна је политичка опција већ поштење и способност тих кандидата. А било је и таквих људи. Нажалост, изабрани су људи са затворским стажом, сумњивом школском спремом и они који су дизали кредите прије избора и плаћали гласове. За наш народ важи она "сам пао - сам се убио". Опет, када би заиста кренула та маса очајника да искаже свој став и незадовољство, прикључио бих се. Само, треба сачекати да прође ово дивљање по Федерацији. Можда ова моја борба са аждајама не би била узалудна.