У мојој породици је била сасвим нормална ствар (па чак и у вријеме комунистичке еуфорије о непостојању Бога) да се слави крсна слава, Божић, Васкрс и остали православни празници. Подразумијева се да сам крштен као беба и да сам се пред спавање молио Господу. Дедине приче о Марку Краљевићу, боју на Косову Пољу и хајдуцима биле су саставни дио мог одгоја. Гусле на зиду, старе преко 150 година које се преносе са кољена на кољено...И нисам имао потребу то да истичем. Нигдје и никоме. Сјећам се одлазака у Стару цркву са баком, литија и бројаница које сам добијао од ње кад је путовала у Чајниче на Госпојину. Кажем вам, то ми је било сасвим природно. А онда, када сам одрастао, схватио сам да ја уопште и нисам неки Србин. Можда је моја оцјена "довољан". Оно, ајде нека прође. Јер да би био "прави Србин" мораш се доказивати. Најбоље је да то радиш на свадбама. Кад крену патриотске пјесме, па кад се почне поскакивати и у трансу пјевати како "лелечу буле" тада до изражаја долази твој родољубиви нагон. Одмориш мало, замезиш и попијеш пиво па Јово наново. Да би добио оцјену "добар" пожељно је да форсираш четнике. Не мислим ту на припаднике ЈВуО - легитимне краљеве војске већ на ликове из филмова комунистичког редитеља Булајића: масна брада, нож у зубима и енормне количине алкохола док се окреће брав. За "врло добар" мораш слушати Миљанића, носати мајице са ликом Караџића (никад нећу добити ту оцјену јер га не волим баш нешто) и мрзити све народе око себе. И комшију. "Петица" се заслужује врло ријетко. Мораш бити крштен под острогом (слава му и милост) негдје послије 2000-те године, почети славити крсну славу под изговором да деда није смио од комуниста (стварно и није смио јер је био члан СКЈ) и носати огроман крст на ланчићу. Е то је Србин ! Ако имаш претензије да будеш "ђак генерације" онда причај о масонско-комунистичко-јеврејско-ватиканској завјери против најстаријег народа на свијету (по Деретићу). Мрзи све муслимане осим Меше Селимовића и Кусте. Све католике осим Иве Андрића. Све... ма све осим оних које ти готивиш. И добијеш диплому. Коју ја сигурно нећу имати прилику да видим.
Нема коментара:
Постави коментар