30. 9. 2013.

Мрачне душе назваше се патриоти (како је И. Илиџа постала пробушени долар)

Владислав Петковић Дис је још прије 100 година написао пјесму "Наши дани" у којој је на веома реалан али и суров начин описао помрачење свих моралних вриједности и ума српског народа. Предочио је гажење своје историје, своје традиције и појаву лажних родољуба који се богате на муци сопственог рода. Читав један вијек смо имали форе научити лекцију. Пали смо на испиту по ко зна који пут.
У суботу је одржан хуманитарни концерт у оквиру акције "Срцем за дјецу Космета". Група младих људи са којима сам сарађивао је затражила скромну помоћ за реализацију пројекта од стране локалних власти и предузећа. Мало је оних који су одазвали апелу. Начелник Источног Новог Сарајева, Љубиша Ћосић, једини је од политичара (не рачунајући вожда Шеховца који је индиректно помогао акцију, радећи то на своју руку) изашао у сусрет и обезбједио донацију. Остали су се завукли у своје топле фотеље, игноришући позив. Нису се удостојили чак ни одговорити. Баш су дипломатски образовани. И овај концерт смо одрадили без њихове помоћи уздајући се у своје сопствене снаге и неколико хуманих људи. Оно што је мене лично више изнервирало од ускраћивања помоћи, јесте то што на концерт није дошао нити један предтавник Општине Источна Илиџа. Зар та братија која се константно заклиње у Српство и своје ратне подвиге да пропусти ово ? Са говорница нам просипају патриотизам а губе образ онда када га треба на дјелу показати. Тужно и јадно. Селективни однос начелника према грађанима, подобни и они други, "наш" и "њихов". Срамота. Цијело вријеме преиспитујем самог себе да можда понекад не претјерујем у својим критикама на рачун власти. Тек сад сам потуно свјестан исправности својих мишљења. Већи сам Србин од њих. И није у свему овом важна странка којој припадају, или припадамо. У питању је да ли си човјек или ниси. Источна Илиџа је постала бездушна, мрачна и пуна срама. Дис није умро - ту је да нас сваки дан опомиње.
Поред младих волонтера, публике која је присуствовала концерту и начелника Ћосића,захвалност заслужују и пекара "Златно зрно", свештеници Старе цркве и храма Светог Петра сарајевског у Војковићима, Завод за уџбенике и наставна средства, Топлане Источно Ново Сарајево, Милдекс, локали Фиренца, Контра, Ју бар, Храм, Хогар.

Владислав Петковић Дис, "Наши дани" (1910)

Развило се црно време опадања
Набујао шљам и разврат и пороци
Подиг'о се трули задах пропадања
Умрли су сви хероји и пророци.

Прогледале све јазбине и канали
На високо подигли се сутерени
Сви проклети, сви подмукли и сви мали
Постадоше данас наши суверени.

Покрадени сви храмови и ћивоти
Исмејане све врлине и поштење
Понижени сви гробови и животи
Укаљано и опело и крштење.

Закована петвековна звона буне
Побегао дух јединства и бог рата
Обесисмо све празнике и трибуне
Гојимо се од грехова и од блата.

Од пандура створили смо великаше
Достојанства поделише идиоти
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.

Своју мудрост расточисмо на изборе
Своју храброст на подвале и обеде
Будућности затровасмо све изворе
А поразе прогласисмо за победе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове
Од несрећне браће наше, од робова
Затворисмо своје очи и џепове.

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на дивове
Сад сву славу пронађосмо у партији
Пир поруге дохватио све синове.

Под срамотом живи наше поколење
Не чују се ни протести ни јауци
Под срамотом живи наше јавно мњење
Нараштаји који сишу к'о пауци.

Помрчина захватила наше дане
Не види се јадна наша земља худа
Ал' кад пожар подухвати на све стране
Куда ћемо, господо, од светлости и од суда?!

Нема коментара:

Постави коментар