Дочек Момчила - опроштај од разума

Пале дочекују Момчила из Хага. Еуфорија једнака доласку добро утовљеног брава у неко забачено село у Етиопији. Бивши предсједник Народне Скупштине Републике Српске је главна тема медија, спремају се волови за ражањ, салони љепоте нуде бесплатно чупање обрва. Херој, јунак, див, легенда... Грдно, грђе, Забрђе. Момо Крајишник - име које сарајевски Срби (они који у рату нису остварили материјалну корист и који су морали напустити прађедовска огњишта) изговарају са горчином. Човјек који је своје манипулаторске вјештине увјежбавао прије рата малверзацијама у Енергоинвесту и због којих је оптужен (политичким диловима ослобођен кривице) враћа се у нашу планинску пријестоницу. Вјерујем да ће ме попљувати сви поклоници лика и дјела "чике с' бујним обрвама" и његови страначки истомишљеници (ако је уопште још увијек члан СДС-а) али заиста не могу да замислим иоле нормалну особу из некадашњег Српског Сарајева која ће погазити самог себе те отићи да се поклони Момчилу. Момо је међу првима евакуисао намјештај из своје породичне куће из Забрђа, наредио измјештање фабричких погона и тако, без ријечи, наговијестио остатку сербског рода шта му је чинити.Касније се уживио у улогу телала те на сав глас позивао Чејене у нова ловишта и прерије. Више од 4000 погинулих борца Српског Сарајева свој вјечни мир ће морати потражити по уским улицама Братунца, Скелана, Бијељине, Шековића. Дејтонски чин издаје 100000 Сарајлија српског имена, Момо је знао и прихватио унапријед. Они су до те спознаје дошли у камионима и тракторима на путу до брда и увала гдје су им намијенили неко ново, боље и љепше Српско Сарајево. Момчило је из рата изашао као побједник. Становници Илијаша, Вогошће, Рајловца, Хаџића, Илиџе, Неџарића, Грбавице... били су колатерална штета. Једини пут када сам се сажалио на Момчила био је онда када је рекао како нема дјеци дати пет марака за ужину. Ваљда није уситнио милионе. Добро нам дошао Момчило, збогом наша памети.