Пресеравања Дадана Добрињског

Мили Боже ја што воли срати
онај Дадан, Перин син првенац.
По властели тај зна ударати
њима дође к'о веш машини каменац.

Те га хоће вјешат' на бандере
првоборци последњега рата.
Вазда блати славне каријере
из општине врлих делегата.

Нема стида а ни мало срама
те прозива вожда и војводе.
Кад блогује, тад наступи драма,
к'о трн клети у очи убоде.

Не зна шутит' ко' остала раја
која тражи 'љеба и игара.
Он је извор свакаквих белаја
ноћна мора свих политичара.

Па поткачи браћу новинаре
због програма телевизијскога.
Никако га не могу да сваре,
докле више, милога ти Бога !?

Те га мрзи пола Лукавице,
а пола се од њега сакрива.
Јал' су они јадне кукавице
јал' се мудро склањају од срања.

А он опет наставља по старом
те критиком у мозак их гађа.
Гризе, боде и то пуном паром,
онакав се само једном рађа.