Како започети нешто што је већ одавно завршено ? Ти и ја више нисмо "добри јарани које пара купит' не може". На раскрсници смо се одлучили за различите путеве и свако је одјездио ка неком свом циљу. Остала је она табла са путоказима као успомена на крај и два нова почетка. Оно што ј... наше коке а није пијетао, у мом случају је онај самодеструктивни остатак раје из предратне Југе (коју ти волиш више од мене, а још је и не памтиш добро). Тада је важило: ил' си раја ил' си папак. Е сад, пошто нема раје а нисмо сви папци, морамо тражити неке нове, модерније термине за квалификовање. Знам ја, бивши пријатељу, да сам чудна фела. Так'а ми нафака. Знам и да често иритирам неким својим баљезгањима. Али никад у њима није било злобе. Па чак и када си сваку моју ријеч помно анализирао, тражећи сумњиве елементе, нисам се љутио. Ни онда када си ту моју ријеч извртао и преносио (нећемо сада коме) да би себи обезбједио покоји поен. Шутио сам, онако јарански. Вјеруј, и онај поглед испод ока сам занемарио. Хај реко', контам упала му трепавица па шкиљи. Све сам то игнорисао. Ал' знаш ону раскрсницу са почетка краја ? Видиш, ти си кренуо у поновно лутање и тражење себе. И опет ћеш морати студирати нечије ријечи, извртати их и преносити у стилу сеоских баба трачара. Можда и поентираш негдје. А ја, намћор какав јесам, наишао сам на утабану стазу. Онакву какву моји табани могу да подносе. И не осврћем се. нема тамо иза шта да се види. Понека треба због које смо се надметали, пар пива и можда нека кафа. Безвриједно. А ако се некад и сретнемо, ја ћу ти поновити оно као и првог пута: нема код мене увијања. Што на уму, то на друму. Па немој поново трошити вријеме за анализе. Попићемо пиву и ко га је...
Нема коментара:
Постави коментар