Ових дана обиљежиће се и прва годишњица нашег локалног, медијског, апартхејда. Инспирисан одласком највећег борца против сегрегације, Нелсона Манделе, присјећам се тих немилих сцена са руководством РТВИС-а. Наиме, позан сам на радио гдје сам требао гостовати у омладинској емисији "Перспектива" и требао сам причати о хуманитарној акцији за Космет као један од организатора исте. Али на улазу у РТВ Бастиљу услиједио је шок: моје гостовање је забрањено од стране Слађане Братић ! Разлог је "моје лоше мишљење о тој медијској кући". Онако револтиран дотичној госпођи(ци) сам споменуо мајку у конотацији сексуалних активности. И хајка је почела. Поруке и позиви пријетњи у касним ноћним сатима од стране њених радних колега. Изморени лажним обећањима оних који су им били гаранција да ће редовно добијати плате и чији су политички инструмент били, у мени су пронашли главног кривца за свој безнадежни положај. Нисам одустао од свог мишљења да се радило о случају идентичном активностима Министарства пропаганде Трећег Рајха и да је Братићка изигравала Гебелса. Ступио сам у контакт са РАК-ом тражећи савјете како да тужим "Вермахтовце". Чак сам и главног и одговорног уредника РТВИС-а контактирао да се изјасне: да ли је то званични став њихове куће да ми се забрањује гостовање или је то лични чин симпатичне гђице. Наравно, одговор никад нисам добио. Али, пошто нисам звијер каквог ме представљају ти новинари и помоћно особље, одустао сам од тужбе сажаливши се на стање у коме се налазе. Али и дан данас тражим ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ због дискриминације којој сам био изложен. А како је настала моја неподобност за њих ? Вјеровали или не, због моје изјаве да ми се не свиђају емисије о ватикану и папи које емитују. Као додатни аргумент сам навео како су потписали споразум са РТС-ом и да ми је логичније да од њих изимају едукативни материјал за наше грађане. Тадашњи директор Александар Костовић је на то додао и моју изјаву како се на њиховој телевизији запошљавању само страначки кадрови СДС-а и њихових сателита. Па зар то није истина, мој профа ? Једна локална телевизија је постала уточиште за 40 људи који су ту буквално угурани без потребе али да би се обезбједило пар гласова више. То што су оптеретили ионако сиромашан буџет био је увод у пропадање РТВИС-а. Годину дана послије, наша локална РТВ више није занимљива бившим налогодавцима, радници су препуштени на милост и немилост, а понеки још увијек у мени траже извор својих невоља. Заборављају да сам био међу првима који им је послао писмо подршке када су штрајковали. Почео сам са Менделом, завршићу цитирањем овог борца за правду: "Добро сам знао да тиранин, баш као и онај који је потлачен, мора да буде ослобођен. Човјек који другом одузима слободу је заточеник властите мржње, затворен иза решетака својих предрасуда и скучености ума..."
Нема коментара:
Постави коментар