27. 12. 2013.

Уздам се у се и у своје статусе

- Једна стара легенда каже да је Рогој некада био висок као Монт Еверест али да су га Кал'новчани утабали док су се досељавали у Сарајево.

- Перо ми је дао ултиматум: морам се оженити до краја године. Иначе ће ми увести санкције на коришћење стамбеног простора. Дакле, или брак или под шатор.

Калиновик се у давна времена звао Кучево. Без "Р", мада би му пристајало и то. (Поново отварам фронт на Рогоју)

Када видим ко је све одборник у локалним скупштинама, помислим да је народ који их је бирао пук'о или се зајебава

Жеља ми је да се запослим на Бироу за запошљавање. Колико сам већ тамо, тотално сам се уклопио. Да хоће она Зора опет на трудничко па да ја улетим.

Печем ракију. Надам се да се неће поновити ситуација од прошле године када је цијела улица три дана халуцинирала од испарења. Четрдесет људи је пријавило полицији да је видило богињу Шиву.

Замишљам своје вјенчање. Тиги матичар (замисли Шеховац), безбожни поп (иницијали П.Г.), свадба у Родеу (ласо , шешир и револвер оставите у гардероби). Родбина - 75% у СДС-у (тврда струја Берјан- Бабаљ). Пјеваће ми "Вози ме на Пале" мада немам претјерану жељу да идем рего. Ђевер Нане у екстази са све запаљеном бакљом. Перо се наложио па командује к'о да је усред Церске битке. Млада због треме попила три апаурина па кулира и кикоће се. А ја се у одијелу крећем к'о патак са истетовираним лажним осмијехом на уснама. Машала, машала, кум бацио...

ШЕЈСБУК: Друштвена мрежа за Ше'овце, Шешлије и Шућуре.

Вантјелесна оплодња: Сваки пут кад одем да се јавим на биро, она Зора што ради тамо затрудни. Има нешто у мојој књижици.

Још само мјесец и десетак дана до истека Периног ултиматума по коме имам двије опције: да се женим или да се селим. Данас ме водио у Меркатор и показивао шаторе и опрему за камповање.

Ја' моје радости. Коначно да видим тај трамвај ! Исто воз, матере ми, само што је мањи и иде кроз град.  Причали су ми људи ал' им нисам вјеров'о.

Моја скромна викендица. Некаква криза стисла јаране, једва сам фасаду ударио. Да није било донација израелске амбасаде (морам додати скромне, Ћифути су то) још би блокови штрчали. А сад ме зајебава брава па ћу морати звати Додика да је отвори. Чуо сам да је недавно отварао зграду факултета на Палама.

ELTA KABEL, а шта мислите да се почнете бавити пољопривредом ? Ово са интернетом вам очигледно не иде. Имам неописиву жељу да вам почупам све каблове !

Јутрос се пробудим и доживим шок. Крвав чаршав испод мене. У оном страху сам очекивао да Перо уђе у собу и каже: "Не плаши се сине, сад си постао жена."

Зовем ја њу да се нађемо преко викенда а она каже да не може, има неку свадбу. Рекох, к'о да баш мораш бити цијели дан тамо. А она мени: Па... морам. Ја сам млада.

У Еуру је сједило шест Трапара и два обична човјека. ( Sanja Trapara, из збирке "Сањицина сабрана недјела" )

Ја сам писменије људе виђао под шатором на теферичу у Бргулама од ових "одбо(ј)рника" у градској скупштини. Шпрдња тотална.  Још кад се онај поче сам себи захваљивати... шега !

Неки су љубоморни на највећег сина Добриње па говоре како је идол човјечанства ту титулу сам себи дао. Али Мојмило је свједок како је Дадан једном питао пречасног оца Перу да ли у нашој светој лози има идиота и да је он одговорио: Ти си НАЈВЕЋИ СИНЕ ! Дакле, жалите се створитељу људског савршенства.

Ситне душе и злобници желе да посвађају Ше'у и мене, не схватајући да су Спартак и највећи син Добриње јавне личности и да повремено морају улазити у полемике. К'о да би он свом клубу дао име Трап(ара) да ме не воли. Размислите о томе. 

Загрљен сјенкама два горостаса, Игмана и Требевића, живи један град. Рођен из пркоса и невоље. Обиљежен издајом, као ожиљком. Дјечачки наиван, расте без правих родитеља. Сироче које је свима криво. Град без љубави. Мој град.

Одборници СО Источна Илиџа не дају своје паушале к'о зјеницу ока свога ! Па реално јаране. Сједиш четири године у клупи, не причаш ништа а лова капа. Јес' да ти гуза мало отекне ал' јебаји га.

Мене мрзи пола Лукавице
и тридесет посто Митровице.
Ал' не брине та процјена дику,
мене воле у мом Кал'новику !


Рођењем највећег сина Добриње 1979. године, Југославија је постала тијесна за двојицу вођа народа и народности. Непуну годину касније Тито је умро. Размислите о томе.

Не каже се џаба да су очи огледало душе. И заиста, у нечијем оку лако можеш видјети радост, љубав, искреност. Али и злобу и завист. Зато избјегавам погледе. Бојим се шта ћу видјети.

На подручју Добриње учестале су пљачке кладионица, продавница и обијање станова. Полиција је у дефициту са људством па не може покрити цијели терен (у мом насељу старији људи причају да су једном видјели полицајца). Надам се да ће наш комшија и начелник Ковач организовати неку врсту "Народне страже" па да се бранимо од криминалаца. Ми смо Пеђини - Пеђа је наш !

Колику бујну машту имају жене најбоље показују њихови разноврсни начини да одбију позив на пиће.

Драга тетка. Ја знам да је тешка ситуација у Америкама и да једва састављате крај с' крајем. Скуп је Чикаго. Само једна фешта суботом у клубу исељеника однесе масу лове на музику. Још ако те погоди нека "патриотска" их ! А и дијелови за џип су масни Бога ми. Зато сам ја одлучио да ти пошаљем ценера марака. Нека ти се нађе. И ти се мени пружала моралну подршку.

Синоћ сањам како сам постао начелник Источне Илиџе. И прва ствар коју сам урадио приликом преузимања функције је било пребацивање појединих преко ограде у двориште Казнено-поправног завода "Кула". Диктатура сине, нема лабаво.

Антагонизам између Трапара и Шућура иде чак до тога да измишљају рођачке и кумовске везе, само да не би склапали бракове међусобно. Нико неће нечисте крви.

Нема коментара:

Постави коментар