2008. године покренуо сам иницијативу да обновимо рад ОФК Касиндола (иначе основаног ратне 1993. године да би потом био угашен). Убрзо се окупила група ентузијаста и засукали смо рукаве за остварење тог циља. Регионална лига РС, група југ била је наша прва станица. Моја маленкост као предсједник клуба, Мими секретар, Пего капитен уз шаролику плејаду играча ( Пеша, Нешо, Боксо, Гарда, Ђока, Жара...) ухватили смо се у коштац са Стакорином, Миљевином, Калиновиком... Прва сезона и друго мјесто ! Узевши у обзир да смо се финансирали из сопствених џепова, без свог стадиона и без подршке локалних власти, тај успјех још више добија на значају. Многобројне анегдоте се вежу за наранџасто-црне. Од путовања на гостовања у аутомобилима, комбијима до домаћих утакмица на које је долазило и по 200-300 гледалаца. Наша вјерна публика је убрзо оформила и навијачку групу "Пацијенти" (име добили по болници касиндо гдје је некад био терен клуба). Вођа тих "хулигана" Мики Поповић организује масу која на утакмицама прави шоу. гајбе пиве на трибинима, паљење новина (као импровизоване бакље) улијетање на игралиште приликом прославе голова. Почео народ да нас воли. Свака утакмица је била једна представа и дружење. Али како то иначе бива код нас, убрзо смо засметали "неком" и клуб су почели саботирати. Заиста тужно, јер за егзистенцију клуба је било потребно неких 3000 марака годишње. Помоћ нисмо добили. Тако је убијена још једна позитивна и креативна идеја у нашем граду. Празник фудбала, шале и дружења је занемарен зарад некох већих циљева. остаје нам само да се са сјетом присјећамо тих добрим времена и да у себи пјевамо стихове наше химне "You'll Never Walk Alone".
Нема коментара:
Постави коментар