У свом хиперактивном коришћењу мозга, у већини случајева концентрисаног на небитне ствари и особе, можда несвјесно увриједим некога. Нарцисоидност и жеља за експонирањем савлада жељу за разумним понашањем и поштовањем других смртника. Данас, схрван неким чудним осјећањем (назвао бих га синдромом Бориса Тадића) осјећам дужност и обавезу да упутим извињење свима које је мој погани језик споменуо, увриједио или на било који начин довео у непријатну ситуацију.
- Извињавам се високим дужносницима нашег града што их често критикујем и називам неспособним и безидејним. Моја дрскост нема никакво упориште у реалном свијету и заслужујем укор. Апстрактност мојих напора у ове три године да као појединац покушам едукативно дјеловати на грађане са циљем заштите и континуитета нашег локалног идентитета и уградњу истог у темеље Источног Сарајева је деструктивна дјелатност. Хуманитарне акције које радим заједно са омладином, укључујући концерте, су само кршење неписаних норми о апатији пучанства као идеалном стању за вас.
- Извињавам се и власницима угоститељских локала (посебно оним са дипломом менаџера за "ово и оно") што су их моје ријечи о потреби музеја у граду, у контексту отварања на стотине кафана, страховито погодиле и проузроковале душевну бол. У праву сте када попут Џона Вејна упадате у кафиће и тражите ме са намјером вјешања на стуб електричне расвјете. Ипак је точена пива приоритетнија у односу на неки тамо експонат, којег би свакако покрила прашина.
- Извињавам се планетарно познатим естрадним умјетницама јер сам на најгрубљи начин омаловажавао њихов мукотрпни рад на пробијању међ' славне личности на кабловским телевизијама. Мој укус по питању музике, а који је милионима свјетлосних година удаљен од вашег жанра, није оправдање да са подсмијехом гледам на ваше турнеје по дискотекама од Крешева до Бусоваче. Срам да ме буде јер ви увесељавате средњу Босну.
- Извињавам се свим дјевојкама према којима сам некад у овом мом нестабилном животу гајио осјећаје. Те моје љубави, стихови које сам вам писао и сва она искрена радост коју сам испољавао при нашим сусретима, пуко су бацање времена (и мог и вашег). Та романтичарска искреност није прикладна данашњим трендовима и свакако да је сметња у одржавању међуљудских односа данашњег примјерка људске врсте.
- Извињавам се свим познаницима, другарима и пријатељима, што им пребацим за сваки њихов погрешан потез или за евентуалну дволичност коју испољавају. Чињеница да ме ти ваши гестови повриједе (замислите, имам и ја осјећаје) нису разлог да тражим да сасвим отворено причамо о том. Не држим се утабаног пута "преживљавања" у маси и то је за сваку осуду.
- Извињавам се и самом себи јер често не могу да схватим колико сам (је) наиван у овој џунгли званој живот.
- Извињавам се високим дужносницима нашег града што их често критикујем и називам неспособним и безидејним. Моја дрскост нема никакво упориште у реалном свијету и заслужујем укор. Апстрактност мојих напора у ове три године да као појединац покушам едукативно дјеловати на грађане са циљем заштите и континуитета нашег локалног идентитета и уградњу истог у темеље Источног Сарајева је деструктивна дјелатност. Хуманитарне акције које радим заједно са омладином, укључујући концерте, су само кршење неписаних норми о апатији пучанства као идеалном стању за вас.
- Извињавам се и власницима угоститељских локала (посебно оним са дипломом менаџера за "ово и оно") што су их моје ријечи о потреби музеја у граду, у контексту отварања на стотине кафана, страховито погодиле и проузроковале душевну бол. У праву сте када попут Џона Вејна упадате у кафиће и тражите ме са намјером вјешања на стуб електричне расвјете. Ипак је точена пива приоритетнија у односу на неки тамо експонат, којег би свакако покрила прашина.
- Извињавам се планетарно познатим естрадним умјетницама јер сам на најгрубљи начин омаловажавао њихов мукотрпни рад на пробијању међ' славне личности на кабловским телевизијама. Мој укус по питању музике, а који је милионима свјетлосних година удаљен од вашег жанра, није оправдање да са подсмијехом гледам на ваше турнеје по дискотекама од Крешева до Бусоваче. Срам да ме буде јер ви увесељавате средњу Босну.
- Извињавам се свим дјевојкама према којима сам некад у овом мом нестабилном животу гајио осјећаје. Те моје љубави, стихови које сам вам писао и сва она искрена радост коју сам испољавао при нашим сусретима, пуко су бацање времена (и мог и вашег). Та романтичарска искреност није прикладна данашњим трендовима и свакако да је сметња у одржавању међуљудских односа данашњег примјерка људске врсте.
- Извињавам се свим познаницима, другарима и пријатељима, што им пребацим за сваки њихов погрешан потез или за евентуалну дволичност коју испољавају. Чињеница да ме ти ваши гестови повриједе (замислите, имам и ја осјећаје) нису разлог да тражим да сасвим отворено причамо о том. Не држим се утабаног пута "преживљавања" у маси и то је за сваку осуду.
- Извињавам се и самом себи јер често не могу да схватим колико сам (је) наиван у овој џунгли званој живот.
Нема коментара:
Постави коментар