Пријатељ и ја сједимо на кафици и разговарамо о стању свијести народа. Колико год смо се трудили да нашминкамо лице нашег грађанства, "акне и боре" испливале су на површину. Стереотипи који нас гуше и спутавају у рационалном размишљању учинили су своје. Постали смо послушни клонови идеалног полтрона власти. Не сви. Постоји једна мала, притајена герила која не насједа на фразе и флоскуле политичара који нас скоро двије деценије трују. Заиста, смијешно је како нас, којима је рат уништио дјетињства и који смо осјетили све страхоте тог рата, и даље "уче" о њиховим херојским подвизима (неријетко пропраћеним струнама гусала) и како су они стварали нашу државу. Ваљда ентитет мајку му ? Чим осјете да се народна маса почиње бунити, одмах испале плотун националних емоција и уз стихове Миломира Миљанића поново успавају већину плебса. И сви смо срећни што је Милош Обилић распорио Мурата, што смо пробили фронт код Солуна и отјерали Швабе. Не сви, понављам. Герила се бори против страначке подоности и самовоље, сумњивих невладиних организација и новопечених академских грађана са купљеним дипломама. Оно што је парадокс у свему јесте да се већина националних телала, врлих Срба и родољуба понекад окити америчком заставом и шири љубав, мултиетничност и бори против мржње. Добро, баш сам безобразан. Морају зарадити који долар да би купли пар српских застава. Резиме је логичан: свако ко се иоле труди да промијени нешто у граду, тражи неке нове садржаје или на своју руку покрене иницијативу да НАШ град уљепша - проглашава се за комунисту, реметилачки фактор.
Од стране бивших чланова партије или њихових потомака. За сада нас држе на дистанци уз помоћ вјерног гласачког тијела састављеног од симпатичних бака и дека и јефтине омладине (мислим на оне који свој глас продају за 40-50 марака). Докле ? До нас је, ми смо на потезу.
Bravo !
ОдговориИзбриши