Пресеравања Дадана Добрињског

Мили Боже ја што воли срати
онај Дадан, Перин син првенац.
По властели тај зна ударати
њима дође к'о веш машини каменац.

Те га хоће вјешат' на бандере
првоборци последњега рата.
Вазда блати славне каријере
из општине врлих делегата.

Нема стида а ни мало срама
те прозива вожда и војводе.
Кад блогује, тад наступи драма,
к'о трн клети у очи убоде.

Не зна шутит' ко' остала раја
која тражи 'љеба и игара.
Он је извор свакаквих белаја
ноћна мора свих политичара.

Па поткачи браћу новинаре
због програма телевизијскога.
Никако га не могу да сваре,
докле више, милога ти Бога !?

Те га мрзи пола Лукавице,
а пола се од њега сакрива.
Јал' су они јадне кукавице
јал' се мудро склањају од срања.

А он опет наставља по старом
те критиком у мозак их гађа.
Гризе, боде и то пуном паром,
онакав се само једном рађа.

Уздам се у се и у своје статусе

- Једна стара легенда каже да је Рогој некада био висок као Монт Еверест али да су га Кал'новчани утабали док су се досељавали у Сарајево.

- Перо ми је дао ултиматум: морам се оженити до краја године. Иначе ће ми увести санкције на коришћење стамбеног простора. Дакле, или брак или под шатор.

-  Калиновик се у давна времена звао Кучево. Без "Р", мада би му пристајало и то. (Поново отварам фронт на Рогоју)

-  Када видим ко је све одборник у локалним скупштинама, помислим да је народ који их је бирао пук'о или се зајебава

-  Жеља ми је да се запослим на Бироу за запошљавање. Колико сам већ тамо, тотално сам се уклопио. Да хоће она Зора опет на трудничко па да ја улетим.

-  Печем ракију. Надам се да се неће поновити ситуација од прошле године када је цијела улица три дана халуцинирала од испарења. Четрдесет људи је пријавило полицији да је видило богињу Шиву.

-  Замишљам своје вјенчање. Тиги матичар (замисли Шеховац), безбожни поп (иницијали П.Г.), свадба у Родеу (ласо , шешир и револвер оставите у гардероби). Родбина - 75% у СДС-у (тврда струја Берјан- Бабаљ). Пјеваће ми "Вози ме на Пале" мада немам претјерану жељу да идем рего. Ђевер Нане у екстази са све запаљеном бакљом. Перо се наложио па командује к'о да је усред Церске битке. Млада због треме попила три апаурина па кулира и кикоће се. А ја се у одијелу крећем к'о патак са истетовираним лажним осмијехом на уснама. Машала, машала, кум бацио...

-  ШЕЈСБУК: Друштвена мрежа за Ше'овце, Шешлије и Шућуре.

-  Вантјелесна оплодња: Сваки пут кад одем да се јавим на биро, она Зора што ради тамо затрудни. Има нешто у мојој књижици.

-  Још само мјесец и десетак дана до истека Периног ултиматума по коме имам двије опције: да се женим или да се селим. Данас ме водио у Меркатор и показивао шаторе и опрему за камповање.

-  Ја' моје радости. Коначно да видим тај трамвај ! Исто воз, матере ми, само што је мањи и иде кроз град.  Причали су ми људи ал' им нисам вјеров'о.

-  Моја скромна викендица. Некаква криза стисла јаране, једва сам фасаду ударио. Да није било донација израелске амбасаде (морам додати скромне, Ћифути су то) још би блокови штрчали. А сад ме зајебава брава па ћу морати звати Додика да је отвори. Чуо сам да је недавно отварао зграду факултета на Палама.

-  ELTA KABEL, а шта мислите да се почнете бавити пољопривредом ? Ово са интернетом вам очигледно не иде. Имам неописиву жељу да вам почупам све каблове !

-  Јутрос се пробудим и доживим шок. Крвав чаршав испод мене. У оном страху сам очекивао да Перо уђе у собу и каже: "Не плаши се сине, сад си постао жена."

-  Зовем ја њу да се нађемо преко викенда а она каже да не може, има неку свадбу. Рекох, к'о да баш мораш бити цијели дан тамо. А она мени: Па... морам. Ја сам млада.

-  У Еуру је сједило шест Трапара и два обична човјека. ( Sanja Trapara, из збирке "Сањицина сабрана недјела" )

-  Ја сам писменије људе виђао под шатором на теферичу у Бргулама од ових "одбо(ј)рника" у градској скупштини. Шпрдња тотална.  Још кад се онај поче сам себи захваљивати... шега !

-  Неки су љубоморни на највећег сина Добриње па говоре како је идол човјечанства ту титулу сам себи дао. Али Мојмило је свједок како је Дадан једном питао пречасног оца Перу да ли у нашој светој лози има идиота и да је он одговорио: Ти си НАЈВЕЋИ СИНЕ ! Дакле, жалите се створитељу људског савршенства.

-  Ситне душе и злобници желе да посвађају Ше'у и мене, не схватајући да су Спартак и највећи син Добриње јавне личности и да повремено морају улазити у полемике. К'о да би он свом клубу дао име Трап(ара) да ме не воли. Размислите о томе. 

-  Загрљен сјенкама два горостаса, Игмана и Требевића, живи један град. Рођен из пркоса и невоље. Обиљежен издајом, као ожиљком. Дјечачки наиван, расте без правих родитеља. Сироче које је свима криво. Град без љубави. Мој град.

-  Одборници СО Источна Илиџа не дају своје паушале к'о зјеницу ока свога ! Па реално јаране. Сједиш четири године у клупи, не причаш ништа а лова капа. Јес' да ти гуза мало отекне ал' јебаји га.

-  Мене мрзи пола Лукавице
и тридесет посто Митровице.
Ал' не брине та процјена дику,
мене воле у мом Кал'новику !

-  Рођењем највећег сина Добриње 1979. године, Југославија је постала тијесна за двојицу вођа народа и народности. Непуну годину касније Тито је умро. Размислите о томе.

-  Не каже се џаба да су очи огледало душе. И заиста, у нечијем оку лако можеш видјети радост, љубав, искреност. Али и злобу и завист. Зато избјегавам погледе. Бојим се шта ћу видјети.

-  На подручју Добриње учестале су пљачке кладионица, продавница и обијање станова. Полиција је у дефициту са људством па не може покрити цијели терен (у мом насељу старији људи причају да су једном видјели полицајца). Надам се да ће наш комшија и начелник Ковач организовати неку врсту "Народне страже" па да се бранимо од криминалаца. Ми смо Пеђини - Пеђа је наш !

-  Колику бујну машту имају жене најбоље показују њихови разноврсни начини да одбију позив на пиће.

-  Драга тетка. Ја знам да је тешка ситуација у Америкама и да једва састављате крај с' крајем. Скуп је Чикаго. Само једна фешта суботом у клубу исељеника однесе масу лове на музику. Још ако те погоди нека "патриотска" их ! А и дијелови за џип су масни Бога ми. Зато сам ја одлучио да ти пошаљем ценера марака. Нека ти се нађе. И ти се мени пружала моралну подршку.

-  Синоћ сањам како сам постао начелник Источне Илиџе. И прва ствар коју сам урадио приликом преузимања функције је било пребацивање појединих преко ограде у двориште Казнено-поправног завода "Кула". Диктатура сине, нема лабаво.

-  Антагонизам између Трапара и Шућура иде чак до тога да измишљају рођачке и кумовске везе, само да не би склапали бракове међусобно. Нико неће нечисте крви.

Боже помози па низ Вељине

Дуго смо чекали да уреди простор око цркве Светог Василија Острошког на Вељинама. Храм који је на идеалном мјесту заиста заслужује поплочане стазе, засађено цвијеће, траву. Али како код нас вазда нешто крене наопако тако смо добили стазу која се од цркве спушта према Добрињи 4. Дилема је да ли је то пјешачка или боб стаза ? Замислите само када поледи тај слој асфалта. Већ видим баке које у цркви пале свијећу вишка за неизвјесно спуштање ка својим домовима. Као разлог оваквог накарадног идејног рјешења (логика каже да су ту требале бити степенице) један "истакнути" локални политичар рече да су инвалиди тако захтјевали. Па сине мој, када се инвалид у колицима залауфа одозго зауставиће се на Отоци ! Онако лаички размишљам у чему је цака. Да ли су хтјели да оперу коју марку на асфалту или је опет по сриједи тотални идиотизам. Како год окренеш, бићемо у прилици гледати суперсонично спуштање грађана низ Вељине, ломове екстремитета и вјероватно најбоља пролазна времена такмичара "Источносарајевског рулета". Помози Боже... оп оп оп !

Наш локални апартхејд

Ових дана обиљежиће се и прва годишњица нашег локалног, медијског, апартхејда. Инспирисан одласком највећег борца против сегрегације, Нелсона Манделе, присјећам се тих немилих сцена са руководством РТВИС-а. Наиме, позан сам на радио гдје сам требао гостовати у омладинској емисији "Перспектива" и требао сам причати о хуманитарној акцији за Космет као један од организатора исте. Али на улазу у РТВ Бастиљу услиједио је шок: моје гостовање је забрањено од стране Слађане Братић ! Разлог је "моје лоше мишљење о тој медијској кући". Онако револтиран дотичној госпођи(ци) сам споменуо мајку у конотацији сексуалних активности. И хајка је почела. Поруке и позиви пријетњи у касним ноћним сатима од стране њених радних колега. Изморени лажним обећањима оних који су им били гаранција да ће редовно добијати плате и чији су политички инструмент били, у мени су пронашли главног кривца за свој безнадежни положај. Нисам одустао од свог мишљења да се радило о случају идентичном активностима Министарства пропаганде Трећег Рајха и да је Братићка изигравала Гебелса. Ступио сам у контакт са РАК-ом тражећи савјете како да тужим "Вермахтовце". Чак сам и главног и одговорног уредника РТВИС-а контактирао да се изјасне: да ли је то званични став њихове куће да ми се забрањује гостовање или је то лични чин симпатичне гђице. Наравно, одговор никад нисам добио. Али, пошто нисам звијер каквог ме представљају ти новинари и помоћно особље, одустао сам од тужбе сажаливши се на стање у коме се налазе. Али и дан данас тражим ЈАВНО ИЗВИЊЕЊЕ због дискриминације којој сам био изложен. А како је настала моја неподобност за њих ? Вјеровали или не, због моје изјаве да ми се не свиђају емисије о ватикану и папи које емитују. Као додатни аргумент сам навео како су потписали споразум са РТС-ом и да ми је логичније да од њих изимају едукативни материјал за наше грађане. Тадашњи директор Александар Костовић је на то додао и моју изјаву како се на њиховој телевизији запошљавању само страначки кадрови СДС-а и њихових сателита. Па зар то није истина, мој профа ? Једна локална телевизија је постала уточиште за 40 људи који су ту буквално угурани без потребе али да би се обезбједило пар гласова више. То што су оптеретили ионако сиромашан буџет био је увод у пропадање РТВИС-а. Годину дана послије, наша локална РТВ више није занимљива бившим налогодавцима, радници су препуштени на милост и немилост, а понеки још увијек у мени траже извор својих невоља. Заборављају да сам био међу првима који им је послао писмо подршке када су штрајковали. Почео сам са Менделом, завршићу цитирањем овог борца за правду: "Добро сам знао да тиранин, баш као и онај који је потлачен, мора да буде ослобођен. Човјек који другом одузима слободу је заточеник властите мржње, затворен иза решетака својих предрасуда и скучености ума..."

Драги мој (не)пријатељу...

Како започети нешто што је већ одавно завршено ? Ти и ја више нисмо "добри јарани које пара купит' не може". На раскрсници смо се одлучили за различите путеве и свако је одјездио ка неком свом циљу. Остала је она табла са путоказима као успомена на крај и два нова почетка. Оно што ј... наше коке а није пијетао, у мом случају је онај самодеструктивни остатак раје из предратне Југе (коју ти волиш више од мене, а још је и не памтиш добро). Тада је важило: ил' си раја ил' си папак. Е сад, пошто нема раје а нисмо сви папци, морамо тражити неке нове, модерније термине за квалификовање. Знам ја, бивши пријатељу, да сам чудна фела. Так'а ми нафака. Знам и да често иритирам неким својим баљезгањима. Али никад у њима није било злобе. Па чак и када си сваку моју ријеч помно анализирао, тражећи сумњиве елементе, нисам се љутио. Ни онда када си ту моју ријеч извртао и преносио (нећемо сада коме) да би себи обезбједио покоји поен. Шутио сам, онако јарански. Вјеруј, и онај поглед испод ока сам занемарио. Хај реко', контам упала му трепавица па шкиљи. Све сам то игнорисао. Ал' знаш ону раскрсницу са почетка краја ? Видиш, ти си кренуо у поновно лутање и тражење себе. И опет ћеш морати студирати нечије ријечи, извртати их и преносити у стилу сеоских баба трачара. Можда и поентираш негдје. А ја, намћор какав јесам, наишао сам на утабану стазу. Онакву какву моји табани могу да подносе. И не осврћем се. нема тамо иза шта да се види. Понека треба због које смо се надметали, пар пива и можда нека кафа. Безвриједно. А ако се некад и сретнемо, ја ћу ти поновити оно као и првог пута: нема код мене увијања. Што на уму, то на друму. Па немој поново трошити вријеме за анализе. Попићемо пиву и ко га је...