Мишо - симбол села и градова под Игманом

Не тако давно са сјеверне трибине стадиона Славије орила се пјесма: "Суво грло, сјевер се утиш'о - помози нам Мунага Мишо".
Луцидна раја створила је од Мише Маунаге пандан познатијем имењаку из Сплита - Ковачу. Милиони прича везани су за овог пјевача народне музике. На страну његов квалитет или то да ли ту врсту музике слушате али треба признати да је мали број оних који за њега не знају. Једна од најпознатијих анегдота јесте она када је, наводно, Шабан Шаулић рекао: "Е мој Мишо, када бих имао твој глас, докле бих тек догурао у каријери". Међутим, има једна врло озбиљна ствар у вези глорификовања М.М.-а. Био је то заправо народни револт којим се, на шаљив начин својствен Сарајлијама, дигао глас против самопрокламованих звијезда и звијездица. Пјевачица, астролога, фудбалера и осталих "естрадних шминкера". Мишо је тако, не својом вољом, постао симбол отпора. У данашњим временима смо бомбардовани на силу фабрикованим "умјетницима" који на тренутак бљесну и нестану. Мишо је увијек ту: на фестивалима и свадбама, славама и у вицевима. Завршићу Крушкиним ријечима: "Јебеш град који нема Мишу".