Зборовање главара - истрага против... свих

Радња се одвија под зеленим чадором.
Присутни: Тантал (размажени син смијењеног Зевса), Хашим (локални башибозук), Леонида (несутрашиви антички јунак), Сенека (Неронов сајетник) и Мустафа (бивши Богоје).
Уз звецкање пивских флаша и дим са роштиља започе бесједа:
Тантал:  Да вам речем, браћо моја мила.
                Синоћ умал' да потегнем сабљу
                на писара, сотонину слугу.
                Усуд има да окаља пријесто,
                нашег цара и све дворске свите.
Сенека:  Ја га знадем већма од раније.
                Побратими некад и бијасмо,
                вино пили, фино бесједили.
                Шта му бјеше да сад 'вако збори
                и да ватру усред љета пали ?
Тантал: Кад ми приђе, крв прокључа моја
               те се једва од мегдана стрпих.
Хашим (једући пљескавицу): Јах ! Јес' он такав.
               'Оће он....
Леонида:  Ране моје зацијелиле нису
                  од бојева страшних термопилских.
                  А о мени ријечи горке писа
                  тај пакосник, то зло сјеме клето.
Мустафа: О пресвијетли краљу свих Хелена,
                   Ја сам чуо да тог проклетника,
                   златом злати силни Авазовић-ага.
                   Те му даје свилу и кадифу
                    да о нама грке ријечи пише.
                   Јал' је ага јал' је харамбаша Миле.
                   Неко вино сипа у крчаге.
                   У праву сам или знате боље ?
Хашим:  Ја бих још једну пиву.
                'Ладну ако море.
Сенека: Та немојте, ако Бога знате.
                Није злоба из њега изашла
                већ је инат што му не да мира.
                И ми знамо да у нашем двору
                није поток од меда и млијека,
                но се мора јоште поправљати.
Леонида: Нијесам неке изучио школе
                  да се са њим борим уз мастило.
                  Но сам хтио да му главу скратим
                  што ме боде писанијем својим.
Тантал:  Знадем браћо, сумњате у мене
                 што сам дијете смијењенога Зевса.
                 Али ја сам уз вас цијелим срцем
                 те сам хтио част нам сачувати.
                 Бритком сабљом или буздованом.
                 Наш је наум царство одбранити.
Хашим: Дал' да узмем опет пљескавицу
               ил' главушу овнову да чопам ?
Мустафа: Нисам са њим никад прозборио
                   ал' ми није никад срцу лег'о.
                   К'о да ми је нека чудна сила
                   тајну неку на ум пришапнула
                   да работу чини неправедну.
Сенека:  Треба бити мудар и достојан.
                 Мој је савјет да не пренаглите
                 јербо знадем ту ћуд човјекову.
                 Није перо к'о мач убојито.
                 Ваља сјутра са њим неђе сјести
                 те к'о људи рачуне средити.
Хашим: Имал' ође соли побогу сте.
               Ђе да једем месо несољено ?
Леонида: Будел' икад јопет прозборио
                  јал' о мени, јал' о нашем збору.
                  Механе ћу опет походити
                  да на мегдан њега ја позовем.
Тантал:  Јах  сви ћемо, јербо тако треба.
                 Сви смо, краљу, под истим барјаком.
                 Ја сам уз вас- одрекох се Зевса.
                 Треба њему језик да скратимо.
Мустафа: Право збориш, сви смо једна мишка
                   што носимо копље наше свето !
Сенека: Маните се крви и битака
                све ће бити како бити треба.
                Смириће се страсти узавреле
                олуја ће повјетарац постат'.
Хашим: Ова со ми страђну жеђ пробуди
                морам пиву једну да попијем.